Nekoliko reci o praksi Pricescivanja Hriscana

Draga braco i sestre, draga ceda duhovna,

O svetom Jovanu Vostrskom se prica kako mu se jednom prilikom kada se molio otvorio duhovni vid, te je mogao videti prisustvo demona. Ovi stanovnici pakla su se drzali na odstojanju od svetitelja prestraseni silom molitve i njeovom smirenoscu. Svetitelj tada upita prestrasene demone: "Cega se to ustvari najvise plasite?", a ovi bez oklevanja odgovorise: "Najvise strahujemo od onog sto vi hriscani nosite o vratu (casni Krst), onog cime se ijete u crkvi (sveta Vodica) i onog sto u crkvi jedete (sveta Pricest). No ipak najvise od svega strahujemo od onoga sto jedete u crkvi".

Zasto se pricescivati?

Strah demona je bez sumnje najveci od nase najprisnije spone sa zivim Bogom. Nema prisnijeg sjedinjenja stvorenog, smrtnog i prolaznog coveka sa nestvorenimn, besmrtnim i vecnim Bogom do kroz Sveto Pricesce. Vrhunac Bozanstvene Liturgije i celokupnog hricsankog zivota je prisajedinjenje sa Isusom Hristom, Sinom Bozijim, Njegovim bezpocetnim Ocem i zivotvornim Duhom Svetim, kroz jedenje casnog i presvetog Njegovog Tela i pijenjem Njegove Krvi. To po Njegovoj licnoj reci i obecanju: "Ako ne jedete telo Sina Covecijega i ne pijete krvi njegove, nemate zivota u sebi. Koji jede telo moje i pije moju krv ima zivot vecni; i ja cu ga vaskrsnuti u poslednji dan". (Jovan 6:53-54) Ove reci pokolebase i sablaznise mnoge koji ih cuse, pa cak i same ucenike Hristove. Kolebaju one i sablaznjavaju sigurno i mnoge ljude naseg vremena. Moderni covek ovog veka u svom individualistickom i racionalistickom nastrojenju cesto sam zeli da osmisli svoj zivot, kratkotrajno, kroz materijalizam i van svake prisne zajednice sa Bogom i sa zajednicom vernih u Crkvi Hristovoj, van koje nema spasenja, po reci Sv. Kiprijana Kartagenskog. Sve je manje ljudi, koji u svojoj nedoumici pred Tajnom, koju razum ne moze obuhvatiti, postavljaju sebi ono pitanje koje izusti zbunjeni Sv. apostol Petar, kada Gospod njega i ostale apostole upita, da li ga i oni nece napustiti: "Gospode, pa kome cemo otici? Ti imas reci zivota vecnoga". (Jovan 6:67-68)

Cekajuci slavni dolazak Gospoda Isusa Hrista i Carstva Bozijeg, Crkva u svom svetom sabranju oko Tajne vecere Hristove vec predokusava plodove i sladosti Carstva i vecnosti. Telo i Krv Hristova hrane nas hranom vecnosti, ukalemljavaju nas u lozu Hristovu, u lozu vecnosti, u zajednistvo bez kojeg nema zivota. Ovde se ostvaruje svetootacka blagovest: da covek postaje bog, time sto je Bog postao Covek. Ovo, razume se, nikako mimo covekove saradnje i njegovog htenja i slobodne volje.

Mnogi od nas su sticajem raznih okolnosti izgubili ovu sveto tajinsku svest. Crkva Pravoslavna pred sobom vidi ogroman zadatak na polju misionarstva i prosvecenja, ne bi li bar jedan deo svog rasejanog stada povratila u tor Velikog Pastira tela i dusa nasih. Zelja nam je i nastojanje da ova kratka poslanica bude od bar neke koristi u tim nastojanjima.

Kako se pricescivati?

Cesto se postavlja pitanje, koliko cesto mogu i smem da se pricescujem. Crkveno predanje je vrlo jasno. U ranoj Crkvi svi su se hriscani vazda pricescivali. Onaj koji se ne bi pricestio, morao bi to da obrazlozi. To su mahom bili pokajnici, koji bi za izvesno vreme crkvenom disciplinom bili odluceni od svetog Pricesca. Takvi su se pokajanjem i ispovescu vracali u evharistijsku zajednicu (zajednicu pricasnika) Crkve. Crkva, svakako, i danas treba da prati ta nacela. Kao sto se npr. svestenik pricescuje na svakoj Liturgiji, tako bi trebalo da postupa i svaki vernik.

Drugo vazno pitanje se tice pripreme pred sveto Pricesce. Kako da se pripremim? Koliko treba da postim?
Jasno je da svako od nas treba da bude pripremljen pred ovim tajnim sjedinjenjem sa Bogom, pred ovim ulaskom u Carstvo Bozije i primanjem njegove neprolazne Hrane. Crkva je izvesne dane godisnjeg kruga odredila za posne dane. Treba znati koji su to dani, i u te dane postiti. Ko tako cini, moze u principu da se pricescuje na svakoj Liturgiji, bez da prethodno posti odredjeni broj dana. Onaj ko ne posti sve crkvene postove i dane, a da za to nema opravdanih razloga, trebao bi da pred svako pricescivanje posti odredjen broj dana. Ovo podrazumeva da ova osoba ne bi trebala da se pricescuje svake Liturgije, vec da se, recimo petodnevnim postom pripremi pred Liturgiju na kojoj zeli da se pricesti. Osoba koje se duze vrijeme nije pricescivala, smatra se odeljenom od evharistijske zajednice Crkve, i u istu bi trebala, da se vrati kroz svetu tajnu Pokajanja. Pred samo pricesce, od ponoci pa do pricesca, treba biti u totalnom postu (bez hrane i pica - sa izuzetkom minimuma za bolesnike) i u uzdrzavanju u svakom pogledu. Vazno je cuvati se od zlih pomisli i u sebi podrzavati smernost i pokajnicki duh. Svako bi takodjer trebao procitati molitve pred sveto Pricesce (u molitveniku). Veoma je bitno da svako pred svete Darove izlazi izmiren sa svima. Jer, kako sa strahom Bozijim, sa verom i ljubavlju da pristupimo covekoljubivom Bogu, te da od Njega ocekujemo oprostaj grehova i zivot vecni, ako se sami ne mozemo izmiriti sa svojim bliznjim, ako sami u vremenu i prostoru ne mozemo dati oprostaj svom bratu?

Pred sveto Pricesce u crkvu treba doci blagovremeno, u njoj se vladati tiho, pobozno i molitveno, svesni svetinje i u iscekivanju naseg zajednickog prisajedinjenja sa Bogom. Molitve i radnje Liturgije treba pazljivo pratiti, svesni da one nisu samo ponavljanje necega sto se nekad zbilo, vec da mi kroz njih, Duhom Svetim, ucestvujemo u sposonosnoj ikonomiji Bozijoj. Pred svetu casu treba izici pobozno, bogobojazljivo, uz molitvu za svoje licno spasenje, kao i za spasenje svih i svega. Ruke prekrstiti preko grudi, i tako primiti svete Darove. Pred casom se ne treba krstiti, niti je celivati. Tada se umanjuje rizik da bi, ne daj Boze, neko casu nehotice gurnuo. Po pricescivanju prima se nafora, i vraca se na svoje mesto do kraja Liturgije. Po Liturgiji saslusati i umno ucestvovati u molitvama posle svetog Pricesca. Crkvu nikako ne treba napustati do samog svrsetka Liturgije i celivanja casnog Krsta, da ne bi bili nalik na Judu, koji je, primivsi svete Darove iz ruke svog Ucitelja, odmah pobegao da istog izda.

Prostor je suvise ogranicen da bi se u detalju dotakli svih vaznijih pojedinosti: posta, ispovesti, molitava. Ko je u nedoumici, obavezno neka se obrati svom svesteniku za savet i uputstvo. Neka bi Bog dao da ovo kratko pismo podstakne svakog od nas ka sto prisnijem i cescem opstenju sa svetim Tajnama Crkve, sa trojicnim Bogom - Ocem, Sinom i Svetim Duhom - koji je sam praslika svakog zivotodavnog i istinskog odnosa ljubavi i zivota.

Vas paroh i molitvenik pred blagim i covekoljubivim Bogom

O. Zivko Misha Jaksic